Стручни рад у Установи Прихватилиште за одрасла и стара лица подразумева стручно агнажовање стручних радника и сарадника на заштити најбољег интереса корисника, помоћ у остваривању права из домена социјалне и здравствене заштите, али и других, као и подршку у проналажењу адекватних трајних видова даљег збрињавања, било да је у питању повратак у отворену заједницу или смештај у одговарајућу установу социјалне заштите.

Имајући у виду изузетно хетерогену структуру корисника на смештају неопходан је систематичан и организован мултидисциплинаран тимски рад стручних радника на задовољењу потреба корисника.

Стручни рад се базира на индивидуaланом приступу сваком кориснику, уз поштовање основних начела социјалног рада и струке.

Стручни радник представља спону између корисника и спољашњег света и, у сарадњи са водитељем случаја надлежног центра за социјални рад, спроводи активности у циљу помоћи и подршке кориснику приликом добијања личних документа, остваривања својих права и решавања питања трајног збрињавања.

Од самог пријема у Установу и упознавања са услугама које се пружају, простором, правима и обавезама корисника и запослених, стручни радник помаже корисницима током боравка, пратећи његов живот у колективу и благовремено реагујући на све промене, потешкоће или проблеме који се могу јавити.

Стручни радници спроводе активности усмерене ка развијању и очувању потенцијала корисника кроз индивидуални и групни рад.

Из дневника стручног радника

Радити у Прихватилишту је изазов.

Само храбри и издржљиви могу да поднесу толико бола, несреће, сузе у оку, дрхтаву руку..Само хумани, емотивни, савесни могу да раде овај посао на прави начин.

Свој посао радим и душом и разумом. Потребно је наћи праву меру, „рецепт“ за свакога, праву реч у право време.

Охрабрујем погледом, речју, гестом…Не дозвољавам да мисле да са дна нема повратка. И дно има своја врата спаса. Водим их путем ка тим вратима, стрпљиво, упорно, не дајући им да се осврну назад. Ја сам њихов „ветар у леђа“…

У овој кући не постоји пораз и срамота. Све је то живот, судбина. Волим људе, пружам им руку, помажем без обзира да ли се живот огрешио о човека или човек о живот.

Захвалност ми није потребна, али прија…Лепу реч и захвалност коју читам са усана глувонемих, старицу која ми љуби руке и плачући каже „Хвала ти, сине, што сте ме спасили“…то се памти! Дуго, дуго…

И тако из дана у дан, из године у годину. Улазе и излазе из наших живота. Данас није као јуче, а сутра неће бити као данас. Промичу животи и судбине.

Ти људи су део нас, а свакоме може да се деси да буде део њих!

Стручни радник

Гордана Ђурђевић